Ne poznajemo se, mi smo stranci,

ali u nama ista tuga teče.

Ne vežu nas užad ni lanci

ni ista jutra ni veče.


Ne poznajemo se, a lagali smo,

jedno drugome okrenuli leđa,

ne pročitavši bacili smo pismo

i otrli prašinu sa umornih vijeđa.


Ne poznajemo se, a varali smo,

jedno drugo u ovom kolu sreće,

imali sreće i jesmo i nismo,

stajali k'o stupovi u životu koji se kreće.


Ne poznajemo se, a plakali smo,

jutros kada su padale kiše,

i pitali se gdje smo, što smo,

samo zrno pjeska u kapi, ništa više.

Ne vežu nas isti snovi

jer odavno ne sanjamo ništa,

ne djelimo lađu koja pučinom plovi,

a tonemo, i tonemo, i nemamo ništa.


Ne poznajemo se, mi smo stranci,

ali u nama ista tuga teče.

Ne vežu nas užad ni lanci

ni ista jutra ni veče.
============
Ivan Lastovčić