Evo, meni se približava 30-i rodžendan i užasno se bojim starenja. Nisam bila ni svjesna koliko. Iznutra još vrlo nezrela i mlada, a izvana već žena od 30 godina, koja bi trebala imati muža i djecu i nešto postignuto.. Ne osjećam se dobro tako. RAdije bih da imam 22 godine i da se ništa ne očekuje od mene, a ne ovo.. Živcira me što se od svih žena očekuje u nekim godinama da bi trebale biti ozbiljne udane žene i majke. A to, da li si ti našla pravog, odraslog, zrelog i ozbiljnog muškarca koji ti je prava podrška je očito manje bitno.. Ono, ak ga nema, iskopaj ga.. Mislim, da teško neka žena može postati udana žena i majka, ako nema pravu podršku uz sebe, u obliku ozbiljnog i zrelog muškarca, a ne nekog tikvana, koji misli samo na sebe, radi ono što njemu paše i kad izbiju problemi ode ća.. Ne bih htjela da mi se desi npr. da zatrudnim i rodim dijete, a da me tip, koji se zove moj muž ostavi, kad je najteže. RAdije bih izabrala život bez braka i djece, nego takvo što.. Ako mi je suđeno neću imati djecu i nikom ništa.. Ne mogu isforsirati pravog zrelog i ozbiljnog muškarca, koji bi mi bio podrška, ako ga nema. Ja još nisam dovoljno zrela, ali za par godina se nadam da ću imati nekog takvog uza sebe i da će mi biti podrška, i da ćemo moći imati brak i djecu. Jer u braku je dvoje ljudi, a  ne jedno!!!!!!